Poslovno okruženje

Ekonomije zemalja Centralne i Istočne Evrope su se značajno razvile u poslednje dve decenije. Iako je u Srbiji tranzicija počela kasnije nego u ostalim zemljama, od 2000. u zemlju se slilo desetine milijardi stranih direktnih investicija, što je Srbiji omogućilo veoma visok i konstantan privredni rast (7% u 2008.godini). 

Srpsko tržište ima veoma veliki potencijal; Srbija ima bescarinski tretman u izvozu na tržišta Rusije, Jugoistočne Evrope (CEFTA) i Evropske Unije i podleže Generalnom sistemu preferencijala u trgovini sa SAD za više od 4.500 proizvoda.

Srbija zauzima centralni geografski položaj u ovom delu kontinenta, zahvaljujući tome što se: evropski saobraćajni koridori 7 (Dunav) i 10 (drumski i železnički), koji povezuju Zapadnu Evropu sa Bliskim Istokom, prelaze preko teritorije Srbije; Srbija graniči sa nekoliko članica Evropske unije; roba za kratko vreme može transportovati od i do najvažnijih evropskih tržišta.

Lokalno trzište se dinamično razvija kao rezutat kontinuiranog povećanja kupovne moći stanovništva i velike ponude bankarskih kredita, uz veoma visok procenat njihove naplate.

Relativno je jednostavna i kratka procedura osnivanja preduzeća, od samo 5 dana, koja doprinosi ekspanziji male privrede, koja je najveći generator privrednog rasta i rasta zaposlenosti.

Prosečna mesečna neto zarada iznosi svega 350 €, što je polovina vrednosti u novim članicama EU iz Centralne i Istočne Evrope, a cene komunalnih proizvoda i usluga, kao na primer električne energije, gasa i vode su niže nego u većini zemalja u regionu.

Najvažnije poreske stope – porez na dobit od 10%, PDV na nivou od 18%, odnosno 8% i porez na zarade u iznosu od 12% su među najnižim u Evropi.

Za investitore je predviđen veliki broj podsticaja, od direktne finansijske pomoći u vrednosti do 10.000 evra po novom radnom mestu do brojnih poreskih olakšica, kao što su oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina za investicije od preko 7,5 miliona evra i 100 novih radnika, zatim bescarinski uvoz opreme i mnoge druge.

S obzirom da BLUEWATERS pomaža saradnju Vlade Štajerske i Vlade Vojvodine, naš najveći cilj jeste podrška štajerskim kompanijama koje ulaze na novo tržište. Iz tog razloga, Vlada Štajerske je inicirala razvoj RIST platforme (Regionalna Internacionalizacija Štajerske), koja obuhvata bazu podataka o identifikovanim projektima. BLUEWATERS je identifikovao više od 210 projekata u Vojvodini koji su pogodni za finansiranje od strane štajerskih kompanija.